7 žena koje su obeležile istoriju vojske
Danas je 8. mart, dan kada obeležavamo dostignuća žena u svim oblastima: politika, biznis, kultura i umetnost. Takođe, žene se i dalje bore za rodnu ravnopravnost, jednake plate, poštovanje i mogućnost napredovanja.
Prvi pokušaji obeležavanja ovog dana počeli su 1907. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Rusiji i drugim zemljama. Ujedinjene nacije su ga zvanično priznale kao Međunarodni dan žena tek 1977. godine.
Svake godine Ujedinjene nacije određuju temu sa kojom obeležavaju ovaj dan. Neke od njih su #metoo #timeisup 2018. godine, #eachforequal 2019. godine, dok je ovogodišnja tema #breakthebias. I ako je u današnje vreme rodna ravnopravnost na višem nivou nego ranije, i dalje se borimo sa stereotipima kao što su: „Žene ne mogu da se ističu kao muškarci“, „To je muški posao“, „Produktivnost žene opada kada je udata ili ima decu“,.. Sve ove predrasude i dalje kruže u našem društvu u različitim oblicima. Ovogodišnja tema #breakthebias ima za cilj da podstakne žene širom sveta da se pridruže ovom pokretu, i da se bore protiv ovih stereotipa u svojim porodicama, školama i na radnim mestima.
Mi smo takođe želeli da se priključimo i doprinesemo ovom pokretu podsećajući sve na neke od najpopularnijih ženskih ličnosti koje su mnogo doprinele i obeležile istoriju vojske. To su žene koje su se dokazale i odigrale presudnu ulogu u nekoliko ratova. One su bile vojnici, doktori, medicinske sestre, dopisnici,.. Sve su dokazale da žene mogu sve kada im se ukaže prilika.
U ovom članku ćemo izdvojiti 7 žena koje su obeležile istoriju vojske u različitim državama. To su:
- Florence Nightingale
- Sarah Emma Edmonds
- Mariana Grajales de Maceo
- Marguerite Higgins
- Fatima Zohra Ardjoune
- Milunka Savić
- Sabiha Gökçen
Florence Nightingale
Rođena 1820. godine, Florence Nightingale ili „Dama sa lampom“, bila je hrabra Britanska medicinska sestra, koja je žrtvovala bogat i miran život da bi se brinula o vojnicima posle Krimskog rata u periodu Osmanskog carstva.
Pored zbrinjavanja vojnika i podučavanja medicinskih sestara, fokusirala se na važnost higijene i dobre ishrane za oporavak vojnika. Ona je dokazala da je veliki broj boraca umro od bolesti povezanih sa gore navedenim problemima.
Zvali su je “Dama sa lampom” jer je ostajala budna cele noći brinući se o pacijentima.
Sarah Emma Edmonds
Sarah Emma Edmonds je kao tinejdžerka pobegla od svog nasilnog oca iz Kanade u Sjedinjene Američke Države. Pridružila se Drugoj pešadiji Mičigena kao Franklin Flint Thompson, radeći kao terenska medicinska sestra, kada je izbio građanski rat.
Sarah se ponekad maskirala u muškarca, ponekad u ženu da bi špijunirala neprijatelja. Bila je zarobljena i napuštena nekoliko godina, ali je 1897. postala jedina žena primljena u La Grande Armée de la République, organizaciju veterana građanskog rata. Umrla je godinu dana kasnije.
Mariana Grajales
Borila se za nezavisnost Kube u Desetogodišnjem ratu, Malom ratu i ratu 1895. godine. Marijana Grajales je učestvovala sa suprugom i sinom. Njena uloga je uglavnom bila usmerena na upravljanje bolnicama, kontrolu terena za snabdevanje i lečenje ranjenih boraca na ratištima.
Prognana je na Jamajku nakon muževljeve smrti kako bi zaštitila ostatak svoje porodice. Poslednjih 15 godina svog života nastavila je da organizuje grupe kubanskih prognanika na Jamajci.
Kubanci su u znak zahvalnosti prema Mariani i njenoj porodici, dali ime aerodromima po njoj i njenom sinu: “Aerodrom Mariana Grajales”, Aerodrom “Antonio Maceo”. Nazivaju je i “majkom Kube”.
Marguerite Higgins
“Ne bih bila ovde da nije bilo nevolje. Vesti su nevolja, a prikupljanje vesti je moj posao.” To je moto američke novinarke Marguerite Higgins, koja je od svog debija pratila nekoliko ratova i političkih događaja.
Prvi put se pojavljuje 1944. godine, tokom oslobađanja koncentracionog logora Dahau i Nirnberškog procesa. Zatim je pokrivala Korejski rat, Vijetnamski rat i radila kao sindicirani kolumnista za Nevsdai. Dobila je Pulicerovu nagradu za međunarodno izveštavanje 1951. godine.
Fatima Zohra Ardjoune
Fatima Zohra Ardjoune je prva žena u arapskom svetu i prva Alžirka koja je bila general u vojnoj bolnici Ain Naadja. Pridružila se Narodnoj nacionalnoj armiji Alžira 1972. godine. Sa suprugom je radila na istraživanju bolesti koje se prenose krvlju.
Od komandanta, profesora do potpukovnika, njena karijera je bila puna dostignuća. Nakon odobrenja teze, radila je na univerzitetima gde je nakon diplomiranja nadgledala studente i istraživače u Nacionalnoj školi vojnog zdravlja.
Milunka Savić
Ova Srpkinja je za kratko vreme prepoznata po mnogim dostignućima. Prerušila se u muškarca kako bi se borila protiv neprijatelja u Prvom balkanskom ratu umesto svog brata. Njen identitet je otkriven kada je povređena i zbrinuta u bolnici. Ali zahvaljujući njenoj izuzetnoj hrabrosti i sposobnostima, prihvatili su je kao vojnika.
Dobila je ukupno 8 nagrada: Karađorđevu zvezdu sa mačevima dva puta, Francusku Legiju časti (Legion d’honneur) dva puta, orden ruski krst Svetog Đorđa, britanski orden Svetog Mihaila, Srpsku medalju Miloš Obilić i francuski Croix de Guerre 1914-1918 sa atributom Zlatne palme za zasluge u Prvom svetskom ratu.
U znak sećanja na ovu srpsku heroinu, 2020. godine u Jošaničkoj Banji je otvoren spomen kompleks sa stalnom postavkom. Pored toga, jedna Švedska grupa posvetila joj je pesmu pod nazivom „Dama tame“.
Sabiha Gökçen
Sabiha Gökçen je bila Turska avijatičarka. Tokom svoje pilotske karijere, letela je oko 8.000 sati i učestvovala u 32 različite vojne operacije. Bila je prva žena pilot na svetu. Sa 23 godine, bila je jedno od trinaestoro dece koje je usvojio Mustafa Kemal Ataturk.
Ima mnogo nagrada i komemoracija. Između ostalih, možemo pomenuti: Drugi aerodrom u Istanbulu koji nosi njeno ime “Međunarodni aerodrom Sabiha Gökçen”, takođe prepoznata je kao prva žena pilot borbenog aviona u Ginisovoj knjizi svetskih rekorda, a izabrana je kao jedina žena pilot za poster “20 najvećih vazduhoplovaca u istoriji “, koji su objavile vazduhoplovne snage Sjedinjenih Američkih Država 1996. godine. Sabiha Gökçen je umrla u 88. godini 2001.
Iz Amerike, Afrike, Evrope i Azije, žene su se dokazale u jednom od najtežih poslova na svetu, onom vojničkom. Zaista, jedan dan nije dovoljan da se proslave njihova dostignuća, ali je dobra prilika da im pokažemo zahvalnost, ljubav i uvažavanje.